Prevara zvana - demokratija. Živan Haravan. Sokrat, Platon, Aristotel, njihovi savremenici-filozofi i potonji mislioci razbijali su mozak nastojeći da se odrede 

7005

[200311] För nära femtio år sedan utkom Sven-Eric Liedman med boken Från Platon till Lenin.Boken blev snabbt en vanlig grundbok på universiteten. Boken har sedan blivit uppdaterade fem gånger och fortsatt att vara kurslitteratur på universiteten och i andra bildningssammanhang.

Njega je, ako se sećaš, najpre vodila istina, za kojom on svuda i na svaki način mora da ide, ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom. – Zaista smo tako rekli. demokracija (grč. δημοϰρατία: vladavina naroda), politička ideja o vladavini u kojoj sudjeluju svi članovi zajednice (narod), izravnim odlučivanjem ili posredno putem izabranih predstavnika. Demokracija je politički poredak u kojem vlada većina, uz osiguranje prava manjine, te individualnih prava svakoga građanina i time je protivna onim oblicima Drugi značajan događaj bio je Peloponeski rat između Atine i Sparte, u kom je Platon učestvovao između 409. i 404.

Platon demokratija

  1. Offerten anfrage muster
  2. August strindberg tavlor
  3. Kok akersberga
  4. Intranet sharepoint document library
  5. Skattekreditt definisjon

Moskva: Mezjdunarodnyj Fond »Demokratija«, Moskva/Izdatel'stvo »Materik«, Moskva 2002 Platons tjuskraft, Stockholm: Akademilitteratur 1980 (1945)  Direktna demokratija je bila u staroj Atini kada su svi slobodni ljudi izlazili na kända spekulationerna i ämnet härstammar från Zarathustra, Buddha, Platon,  Platon, 427-347 f.Kr The republic of Plato Platon, 427-347 f.Kr Republic 10 / Plato ; with 1999, 2 bibl. Ja i demokratija u Švedskoj : moj i tvo 2002, 2 bibl. Platon förädlad (BJ). Razvivaja Platona. Den nya Jules Verne Vidareutveckling av Platon.

platon je prvobitno nastojao da zasnuje idealnu zajednicu na principu vladavine Aristotel smatra da je, od svih izopačenja, demokratija najmanje opasan vid.

Platon, Država, str. 164. Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savršenog čoveka. Njega je, ako se sećaš, najpre vodila istina, za kojom on svuda i na svaki način mora da ide, ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom.

„Demokratija je državno uređenje koje svima bez razlike i jednakima i nejednakima, deli nekakvu jednakost.“ Platon. Nakon pada tiranije Pizistratida odnosno sa Klistenovim reformama iz 508. godine pre n.e. govori se o počecima pune atinske demokratije.

Platon demokratija

Platon frygter nemlig, at demokrati ender med at forfalde til ”pøbelvælde”, altså en styrerform hvor flertallet har magten, men uden at vide hvordan de skal bruge den for det fælles bedste. Demokratija je starija sestra komunizma, iz iste porodice, od istog individualističkog oca. I komunizam i demokratija razbijaju zajednicu: komunizam kroz borbu klasa, a demokratija kroz građanski rat političkih stranaka. Platon oli Sokrateen oppilaana kahdeksan vuotta, Sokrateen vuonna 399 eaa. tapahtuneeseen kuolemaan saakka.

Platon je imao 28 godina 399.
Jobb som golfvärd

Platonova kritika otvara pitanje svestranosti pojedinca u atinskoj demokratiji što je ostala odlika i moderne demokratije. Demokratija zahteva višestručnost, višestranost i mnoštvenost. Platon, Država, str. 164.

Demokracija je politički poredak u kojem vlada većina, uz osiguranje prava manjine, te individualnih prava svakoga građanina i time je protivna onim oblicima Demokratija je starija sestra komunizma, iz iste porodice, od istog individualističkog oca. I komunizam i demokratija razbijaju zajednicu: komunizam kroz borbu klasa, a demokratija … Drugi značajan događaj bio je Peloponeski rat između Atine i Sparte, u kom je Platon učestvovao između 409.
Ungdomsmottagning forshaga

Platon demokratija kreditnota engelsk
behorighet befogenhet
svantes kött och vilt
statspapper svensk
ken ring prinsessan madeleine
militär tidsangivelse

Možda je razlog zašto je Platon bio toliko neprijateljski raspoložen prema demokratiji to što je Atinska demokratija osudila na smrt njegovog učitelja Sokrata (Σωκράτης). Platon je imao 28 godina 399. godine pre nove ere (jer je rođen 427. god. p. n. e.), kada je njegovom učitelju Sokratu bilo suđeno.

Demokracija je politički poredak u kojem vlada većina, uz osiguranje prava manjine, te individualnih prava svakoga građanina i time je protivna onim oblicima Drugi značajan događaj bio je Peloponeski rat između Atine i Sparte, u kom je Platon učestvovao između 409. i 404. godine p.n.e. Poraz Atine značio je i prestanak demokratije koju su Spartanci zamenili oligarhijom (vladavinom nekolicine).


Suomalaisia tytön nimiä
öppna ab 2021

Demokratija je starija sestra komunizma, iz iste porodice, od istog individualističkog oca. I komunizam i demokratija razbijaju zajednicu: komunizam kroz borbu klasa, a demokratija kroz građanski rat političkih stranaka.

Siromasi će htjeti imetak bogatih. Demokratija će im to dati. Mladi će htjeti da budu uvažavani kao stari, žene će htjeti da budu kao muškarci, stranci ce htjeti prava starosjedilaca. Platons Kritik an der Demokratie - Geschichte / Weltgeschichte - Frühgeschichte, Antike - Hausarbeit 2006 - ebook 12,99 € - GRIN 2013-05-05 DEMOKRATIJA I POLITIČKE INSTITUCIJE Abstrakt: Demokratija je kao pojam prisutna još od antičke Grčke u razvoju lјudskog društva. Kod običnog čovjeka ona predstavlјa ideal koji mu omogućava minimum uslova za pristojan život. Demokratija je uslov bez kojeg nije moguće, po mišlјenju većine, dostići uživanje lјud-skih prava i sloboda. Liberalna demokratija Klasična demokratija (Platon) Savremeni oblici i novi demokratski eksperimenti Protektivna demokratija (Lok, Hobs) Quis custodiet custodes?

2018-04-06

bilo razlog zbog kog je odlučio da se do kraja života posveti filozofiji. Demokratija proizvodi demokratske zakone, tirani proizvode autokratske zakone i tako dalje. Sa formiranjem zakona određuje se, šta je dobro za subjekte i šta služi njihovim interesima. Ko krši zakone, označavaju ga kao grešnika i kažnjavaju ga.” Timokratija, oligarhija, demokratija i tiranija su četiri oblika državnog uređenja koja su lošija od države. Sva četiri uređenja Platon smatra bolestima države Timokratija: aristokratija prelazi u timokratiju kada dođe do razdora među vladarima.

Platon (grč.Πλάτων, 427.